U Danskoj više od 90 odsto korisnika društvenih mreža
Kada je reč o broju pojedinaca iz EU koji su učestvovali na društvenim mrežama, Danska je zemlja koja ima najveći udeo korisnika društvenih mreža sa 91 odsto, a za njom slede Kipar (83 odsto) i Mađarska (81 odsto). Najmanje učešće na društvenim mrežama imale su Francuska (44 procenta), Nemačka (49 odsto) i Italija (53 odsto).
Kada su u pitanju podaci za Dansku, najveći udeo registrovan je u regionima: Midtjilland (93 odsto), Hovedstaden (region glavnog grada) (92 odsto), Siddanmark (90 odsto), Nordjilland i Sjælland (oba 89 odsto).
Drugi regioni EU takođe su prijavili visok udeo korišćenja interneta za društvene mreže su tri mađarska regiona: Budimpešta (86 odsto), Kozep-Magiarorszag (85 odsto), Pešta (84 procenta), kao i Flevoland (84 odsto) u Holandiji.
Najniži udeo u korišćenju društvenih mreža u EU podjednako i ispod 40 odsto zabeleženi su uglavnom u Francuskoj i Nemačkoj.
U Francuskim oblastima Gvajana i Martinik ne prelazi 25 odsto, dok je u oblatima Gvadalup, Bretanja i Gornja Normandija ne prelazi 40 procenata. U Nemačkoj su to regioni Sachsen-Anhalt (35 odsto), Brandenburg (36 odsto), Thuringen (38 odsto) i Mecklenburg-Vorpommern (40 odsto).
Prema jednom ranijem istraživanju, Holanđani su prednjačili po digitalnoj pismenosti u EU, ali ne i korišćenju društvenih mreža.
Srbija prednjači u regionu po broju korisnika društvenih mreža
U Srbiji, podaci agencije Pioniri iz 2022. godine pokazuju da je procenat korisnika interneta koji su prisutni na društvenim mrežama iznad 90 odsto, a najveći rast korisnika je između 55 i 64 godine. U Sloveniji 63,46 odsto građana učestvuje na društvenim mrežama, a u Hrvatskoj je taj procenat 62,76. Viber i SMS omiljena su sredstva komunikacije u Srbiji. Ipak, detaljnija analiza rezultata po uzrasnim grupama otkriva da se ovih “tradicionalnih” vidova dopisivanja drže stariji korisnici, dok njihova upotreba kod mlađih opada i to u korist komunikacije na Instagramu, WhatsApp-u i Telegramu.
